Planirana izgradnja hotelsko-poslovnog kompleksa u neposrednoj blizini Futoškog parka otvara niz važnih pitanja koja prevazilaze samu parcelu na kojoj se gradi. Ova lokacija nije izolovan prostor spreman za novu komercijalnu investiciju – ona je deo guste i funkcionalno osetljive gradske zone u kojoj se prepliću zdravstvene ustanove, obrazovni objekti, sportski centri, stambeni blokovi i jedan od najznačajnijih parkova u Novom Sadu.
Svaka intervencija visokog intenziteta u takvom prostoru mora se sagledati kroz prizmu saobraćajnih efekata, bezbednosti i javnog interesa. Novi hotel visoke kategorije sa dve poslovne zgrade ne predstavlja samo arhitektonski zahvat – on podrazumeva svakodnevno generisanje velikog broja novih kretanja vozila, dodatni pritisak na postojeću infrastrukturu i promenu karaktera saobraćaja u zoni koja već funkcioniše na granici kapaciteta u vršnim satima.
Novosadska biciklistička inicijativa smatra da je neophodno stručno sagledati potencijalne posledice ovog projekta po funkcionisanje zdravstvenog kompleksa, bezbednost pešaka i dece, kao i razvoj održive urbane mobilnosti. Ova analiza ima za cilj da upravo to učini – da argumentovano, na osnovu saobraćajnih principa i urbanističke logike, proceni da li je predmetna lokacija adekvatna za objekat ovakvog komercijalnog intenziteta. Važno je napomenuti i da prilikom planiranja novog poslovno-hotelijerskog kompleksa ni Grad Novi Sad ni investitor nisu naručili niti je sprovedena izrada studije uticaja objekata na saobraćaj u okolini, što pokazuje nespremnost i institucija i investitora da planiraju objekte ovakvih sadržaja adekvatno i shodno struci.
Kroz analizu osvrnućemo se na prostorni kontekst, procenu generisanja novog saobraćaja, konflikt sa zdravstvenom infrastrukturom, bezbednost ranjivih učesnika u saobraćaju sa posebnim osvrtom na decu i pešake, parkinge i sekundarne efekte na infrastrukturu, te uticaj na biciklistički saobraćaj i održivu urbanu mobilnost.
1. Prostorni kontekst – zona visokog intenziteta javnih funkcija
Lokacija planiranog kompleksa nalazi se u zoni već izuzetno opterećenoj saobraćajem, zbog koncentracije mnogobrojnih javnih sadržaja među kojima su najvažniji Klinički centar Vojvodine, Dečija bolnica, Sporski centar Sajmište i bazeni, Sajam, Osnovna škola, a sve pomenute objekte okružuju i stambene višespratnice velike gustine i Futoški park kao javni rekreativni prostor i zelena oaza od izuzetnog značaja.
Ova zona već funkcioniše na granici kapaciteta u vršnim satima (jutarnji dolazak na posao i u školu, popodnevni pik zdravstvenih i sportskih sadržaja), što jasno govori da lokacija za izgradnju ovakvog kompleksa nije adekvatna, usled postojećih saobraćajnih čvorova javnih funkcija.
2. Procena generisanja novog saobraćaja
Hotel visoke kategorije sa dve poslovne zgrade je velik generator intenzivnog motornog saobraćaja, posebno u gradu u kom se javnost ne podstiče na korišćenje bicikala i javnog prevoza i gde je javni prevoz u veoma lošem stanju, kao što je Novi Sad.
U slučaju hotela visoke kategorije očekuju se individualni dolasci gostiju, pretežno individualnim automobilima i taksijem, organizovane transfere (mini busevi i turistički autobusi), dostavu robe, hrane i drugih servisa kao i velik broj zaposlenih u smenama.
Uz sve to dve nove poslovne zgrade velikog kapaciteta dovešće do svakodnevnih dolazaka zaposlenih očekivano pretežno automobilima, poslovnih sastanaka koji će generisati dodatni ulazni saobraćaj, kurirske i logističke službe sa jasnim akcentom na pik opterećenja u periodu od 8 do 10 i 15 do 17 časova.
To znači da se izgradnjom ovih objekata očekuje povećanje dnevnog broja vozila, značajno povećanje pika opterećenja i konflikte sa možda i najvažnijim javnim sistemom – zdravstvenim saobraćajem (hitne službe, prevoz pacijenata na dijalizu, prevoz potreba i zdravstvene robe i sl.).
Ono što zabrinjava je pokretanje ovog projekta bez jasne transparentne analize generisanja putovanja (trip generation analysis).
3. Konflikt sa zdravstvenom infrastrukturom
U blizini planiranih objekata se nalazi jedna od najvažnijih javnih ustanova čiji je javni značaj na visokom nivou, obzirom da se radi o tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi koju svakodnevno koriste na hiljade građana ne samo iz Novog Sada i okoline već i cele Vojvodine – a to su Klinički centar Vojvodine i Dečija bolnica. Ovi objekti zahtevaju brzu i neometanu prohodnost saobraćaja, sa prioritetom hitnih vozila i minimalnim zadržavanjem u raskrsnicama.
Međutim, izgradnja planiranih objekata koja će uticati na povećanje motornog saobraćaja u ovoj zoni imaće izuzetne negativne posledice po zdravstveni sektor – produžavajući vreme reakcije hitne pomoći, povećavajući rizik od zagušenja saobraćaja i povećavanja konfliktnih tačaka na raskrsnicama. Već sada smo svedoci, da se usled neplaniranog urbanističkog razvoja grada, koji sa sobom nosi negativne uticaje na saobraćajni sistem, vozila hitnih službi u momentu potrebe za brzom reakcijom, predugo zadržavaju u transportu, posebno u saobraćajnom špicu. Saobraćajnice su preopterećene, vozila je previše, a na raskrsnicama često nastaje totalni kolaps. Vozila hitnih službi u takvom okruženju su u veoma povećanom riziku ne samo od kašnjenja, već i od potencijalnih saobraćajnih nezgoda, te ukoliko do takvog scenarija dođe, to vozilo koliko god žurilo na intervenciju, nije upotrebljivo makar i bez oštećenja, dok se ne izvrši kompletan uviđaj saobraćajne policije.
U urbanističkoj teoriji, zone zdravstvenih kompleksa se tretiraju kao zone saobraćajnog prioriteta javnog interesa, a ne kao komercijalne zone intenzivne gradnje.
4. Bezbednost dece i pešaka
Blizina osnovne škole i sportskih sadržaja znači velik broj pešaka i dece i povećano korišćenje bicikala i trotineta. Već sada smo svedoci da usled nepostojanja biciklističke staze u Ulici Novosadskog sajma a u zoni škole dolazi do velikih saobraćajnih zagušenja, obzirom da velik broj roditelja decu dovodi automobilima u školu, ali i da korisnici u sportski centar Sajmište u velikoj meri dolaze takođe automobilima. Ako na sve to dodamo hotelski i poslovni sadržaj u blizini možemo samo očekivati više konfliktnih tačaka, veću verovatnoću saobraćajnih nezgoda, posebno gledajući u odnosu na pešake i bicikliste, degradaciju bezbednih školskih ruta, a biciklisti koji već sad izbegavaju kolovoz usled nepostojanja biciklističke staze, ugrožavajući pešake, još će više koristiti trotoar.
Umesto da se u planiranoj zoni izgradi biciklistička staza, smanji broj motornih vozila i umiri saobraćaj, planiranim projektom se ide upravo suprotno i pravi još veći saobraćajni kolaps.
5. Parking i sekundarni efekti
Čak i u situacijama kada se planiraju garaže, kao u pomenutom objektu, iskustva pokazuju da hotelski i poslovni kapaciteti generišu prelivanje parkiranja u okolne ulice i povećavaju “kružne vožnje” u potrazi za parkingom. Navedeno utiče na značajan porast emisija CO₂ i lokalno zagađenje, što je direktno suprotno ciljevima održive urbane mobilnosti. Ako uzmemo u obzir postojeći nedostatak i manjak kapaciteta parkiranja, posebno u zoni zdravstvenih ustanova – Kliničkog centra Vojvodine, dodatno saobraćajno opterećenje generisaće veće potrebe za parkiranjem, a samim tim i dodatno oduzimanje slobodnih i preko potrebnih parkinga za potrebe pacijenata.
6. Uticaj na biciklistički saobraćaj
Futoški park i okolne ulice su deo svakodnevnih biciklističkih tokova i ruta ka školama i zdravstvenim ustanovama. Povećanje motornog saobraćaja bi značio pad subjektivnog osećaja bezbednosti, smanjenje spremnosti građana da koriste bicikl i prekid kontinuiteta bezbednih koridora za bicikliste.
Kako smo već napomenuli, Ulica Novosadskog sajma koja nema biciklističku stazu, opterećena je motornim saobraćajem, i upravo zbog nepostojanja biciklističke infrastrukture, građani izbegavaju da biciklom koriste ovu ulicu. Sa druge strane, parkinzi za bicikle su prava retkost u okolini kompleksa. U projektu pomenutog kompleksa se planiraju nadzemne i podzemne garaže za automobile, dok se ni u jednom momentu ne planira parking za bicikle, što šalje jasnu poruku ne samo posetiocima već i budućim zaposlenima – “dođite automobilom, zagađujte životnu sredinu, pravite saobraćajne gužve”.
Ovakav projekat je u suprotnosti sa strateškim opredeljenjem grada ka povećanju udela nemotorizovanih vidova prevoza ali i sa planiranjem održive urbane mobilnosti u gradu.
7. Racionalne lokacije koje mogu promeniti vizuru i saobraćaj grada!
Sama investicija iako na pogrešnoj lokaciji, jeste potrebna. No, neophodno je razmotriti mogućnosti premeštanja same lokacije, obzirom da za predmetnu lokaciju nisu sprovedene nikakve analize koje bi jasno pokazale da ovoj investiciji nije mesto na lokaciji Futoškog parka.
Urbanistički gledano okolne zone Sajma imaju veće kapacitete za veće saobraćajne tokove, projektovane su za manifestacioni saobraćaj i imaju šire kolovozne profile uz manje konflikata sa zdravstvenim ustanovama i bez neposrednog kontakta sa zaštićenim zonama oko parka. U pogledu saobraćaja, lokacije oko Sajma imaju komercijalnu zonu i prigodnije su za ovakav projekat, dok zona Futoškog parka kao zona od javnog interesa uz neposrednu blizinu zdravstvenih institucija treba da bude zona smirivanja saobraćaja ali i smanjenja zagađenja usled postojeće Dečije bolnice. Opcija izmeštanja hotela na lokaciju oko Sajma je i više nego realna a i stava smo više izvodljiva.
Sa druge strane, poslovni objekti treba da budu smešteni tamo gde im je mesto – u poslovnim zonama, koje se u Novom Sadu aktuelno i ubrzano formiraju duž Puta novosadskog partizanskog odreda, odnosno u industrijskoj zoni kod Metro-a i nove zgrade Schneider Electric. Ova zona je saobraćajno i urbanistički pogodnija za poslovne zgrade, a obzirom da se u poslednjih 10-ak godina u obnovu i infrastrukturno održavanje tog dela grada uložilo preko pola milijarde dinara, logično je da Grad želi u tu zonu dodatno investirati a tim ulaganjima privući nove investitore i kompanije. Zato bi takva zona bila najadekvatnija lokacija za poslovne objekte.
8. Zaključna stručna ocena (možeš ovako da završiš)
Planirani hotelsko–poslovni kompleks u zoni Futoškog parka povećaće motorizovani saobraćaj u već izuzetno opterećenoj saobraćajnoj zoni, ugroziti funkcionalnost zdravstvenog kompleksa, smanjiti bezbednost dece, pešaka i biciklista, narušiti uslove za razvoj održive urbane mobilnost i generisati dodatne ekološke pritiske.
Saobraćajno posmatrano, predmetna lokacija nije optimalna za objekat visokog komercijalnog intenziteta. Alternativne lokacije u zonama predviđenim za manifestacioni i poslovni saobraćaj (npr. zona Sajma) predstavljaju racionalnije urbanističko i saobraćajno rešenje, ali i zrelije urbanističko planiranje i rešenje, koje je neophodno da institucije Novog Sada pokažu.
Ovakav projekat u srcu grada bi bio realan i izvodljiv samo u zemljama visoke saobraćajne svesti i kulture, i slobodno možemo reći da takvih poslovno-hotelskih objekata u gradovima zemalja poput Holandije ima nadomak ili čak u centru grada. Ali važno je razgraničiti činjenicu da Holandija strateški planira svoj urbanizam, svoje sadržaje i objekte i da saobraćaj kakav vidimo u Holandiji nije ni blizu onom kakav vidimo i živimo u Srbiji – bez obzira što se za takve principe i borimo.
Ovaj poslovno-hotelski kompleks realan je isključivo kada bi svi zaposleni hotela i poslovnih objekata i posetioci dolazili javnim prevozom i biciklom. A obzirom da u Srbiji i Novom Sadu ne možemo očekivati takav scenario, barem ne u skorijoj budućnosti, onda izgradnja ovakvog kompleksa u srcu grada i pored objekata javne namene od izuzetnog značaj apsolutno nije realno!
Marko Mazalica,
predsednik Udruženja građana Novosadska biciklistička inicijativa
